субота, 04. септембар 2010.

HRANA, KRV I TLO



Današnji dan mi je protekao u dobrom raspoloženju. Cerim se i kikoćem od jutra. Iako rane jutarnje aktivnosti nisu najavljivale jedan tako prijatan dan, ovo je bio jedan od retkih kada sam bila apsolutno opuštena. Mora da sam putnicima u prevozu izgledala jako čudno (videla sam kako poneki među sobom razmenjuju poglede…) jer sam držeći se za šipke autobusa, sa naočalima na nosu, čitala knjigu i smejala se, smejuljila, pa kikotala… Sigurna sam da je neko posumnjao u moj zdrav razum :) Pitate se, verovatno, šta je uzrok takve opuštenosti i smeha? Dakle, prvo mali uvod…
Gotovo uvek kada dodjem u “grad”, makar i na par minuta svratim u jednu meni dragu i posebnu knjižaru. Tu me sa osmehom dočekaju. Obavezno, od dana kada sam, nespretno i nesmotreno, kupujući jednu prilično skupu knjigu, rekla prodavcu (mada je to bila više uzgredna konstatacija, sebi samoj upućena!) “Ostadoh bez mesečne kozmetike!” Otada me momak uvek sa osmehom pita: “Da li ste sigurni da hoćete kupiti knjigu?” Naravno, to je naša mala interna šala!
Danas sam provela u knjižari dosta vremena i uživala sam … Kupila sam više knjiga, ali ova o kojoj je nadalje reč je nešto posebno!
“Hrana, krv i tlo” autora Aleksandra Genisa je knjiga o jelima i kulturi kuhinje sa različitih strana sveta. Ova nevelika knjiga ( pročitala sam je u hipu! dok sam se vraćala autobusom kući) spaja tri stvari koje volim: putovanja, hranu i lepu pisanu reč. Evo šta je Vladislav Bajac rekao o njoj:

“Hrana, krv i tlo” je knjiga o onome šta joj naslov kaže: delimično, i u najvećem obimu, nastavak je knjige “Stočiću, postavi se” Dakle, o jelima i kulturi kuhinje sa najrazličitijih strana sveta. Potom, ona je goepoetička vivisekcija pojedinca u kulturi, ali i nacija u istoriji. I najzad, ona je ispisana u žanru eseja, kao biserna ogrlica sastavljena od (gastro-kulturoloških) putopisa, epistemološkog dovikivanja o poreklu pojedinca i naroda i britkih definicija o genima izniklim iz tla sa koga potičemo ispisanih u obliku dalekoistočnih koana, doduše, pesničkom slobodom (jezika) dopuštenih da budu nešto bucmastiji od zen originala.
Dakle, što je zapravo ova, i po kompoziciji i po dubini, jedinstvena knjiga?
Verovatno ono što bi i svaki čovek poželeo onome koga najviše voli – a najpre sebi: da bude slika i prilika lepote i pameti.


Nimalo nisam bila iznenađena time što je svoje veselo, razdragano i bogato putovanje Genis započeo Francuskom. Tačnije Provansom, trbuhom Francuske. Kao ni time što me je "kupio" upravo rečenicom o kozjem siru i vinu, iz prvog pripovedanja:

“Provodeći najbolji, mada, nažalost, ne i najveći deo života za stolom, davno sam se uverio da ukusno obedovanje stvara istu euforiju kao i plemenita pijanka, pogotovu ako ih znalački spojimo mestom i vremenom. Zimi volim votku sa haringom, leti pivo s rakovima, uveče – viski bez leda, ali ne znam za srećniji savez od onog u koji stupaju, u oblačno jesenje popodne, topli baton-baget, pikantni koziji sir ševr i veselo vino sa obala Rone. Radi se o tome da pojedete svoj ručak tamo gde je i nastao – uz njemu odgovarajuću lozu, polje i stado.”

Tako da se, nakon prvog putopisa, nisam iznenadila narednim! Kao što sam se potajno nadala, nastavak je bio, ni više ni manje nego: argentinski “Tango s govedinom” Iju! Gde me nađe!

Tragajući za sopstvenim korenima, u trećem, poslednjem delu knjige nema razbarušenosti iz prva dva, kao ni priča koje teraju na smeh, ali piščeva vedrina i šarmantna mudrost i tu ističu njegovu misao i stil.

I na kraju, uz toplu preporuku knjige za obavezno čitanje, kačim svoju “fotku” nedavne posete Parizu, na kojoj me vidite kako zavirujem u izlog prodavnice delikatesa, sa posebnim akcentom na francuske sireve (većinom kozje…) Podrazumeva se da sam ih pazarila! Umesto kozmetike, naravno :)

10 коментара:

  1. Prijalo mi je ovo "putovanje" na koje si nas povela... Mada nisam nikada ranije volela te francuske sireve snažnih "mirisa" (valjda i za to, kao i za sve vredne stvari u životu čovek mora da ima iskustva, godina i svega drugog što bi mu razvilo tu sofisticiranu potrebu), poželela sam da osetim ukus nekog od njih, davno nisam... A ti si nam lepa, vedra, šarmantna, baš pristaješ uz Pariz!

    ОдговориИзбриши
  2. Todora, i ja bih da se ponovo podsetim svih divnih ukusa i mirisa Pariza, mada bih bila sasvim zadovoljna da odem bilo gde, na bilo koju destinaciju koju Genis preporučuje u knjizi. I probam i osetim nešto od onoga šta tako divno opisuje! Hvala na lepim rečima :)

    ОдговориИзбриши
  3. Draga moja,hvala ti sto si nam predložila knjigu.Ma ja prosli put muku mučim da ti čestitam godišnjicu bloga...:)A ono no coment..:)
    Nestizem uvek da komentarisem ali vidim da si opet sa nama!
    btw super ti je fotkica!

    ОдговориИзбриши
  4. Šerpić, sve je to krasno, ali samo jedna stvar... Ne štedi na osmehu. :)
    Nisi rekla "cheese" ili "popokatepetl" dok su te slikali, je l' da? Pa, znala sam ;)

    ОдговориИзбриши
  5. Draga Vera, žao mi je, ali sam htela da izbegnem neke stvari... hvala ti na toplim rečima :)

    ОдговориИзбриши
  6. yzse, rekoh popokatepetl, nije valjda da se ne vidi? za tebe jedan specijal :)

    ОдговориИзбриши
  7. Ma Emo pusti kozmetiku, lepota dolazi iznutra (da li su tu ljudi mislili na dušu, duh, intelekt ili pun želudac, koji blaženo vari, ko će ga znati)! Divna preporuka, obratiću pažnju na taj naslov.

    ОдговориИзбриши
  8. pravo velis, draga Amarilis :) topla preporuka za knjigu, a sledeca koju nabavljam (na istom mestu!) je knjiga o picima koja su obelezila 6 razlicitih vremenskih perioda! procitala sam predgovor i kritike, izgleda da je prava poslastica. nisam je pazarila jer je prilicno skupa, a i rasporedjujem "kozmetiku" po mesecima...

    ОдговориИзбриши