среда, 29. септембар 2010.

NAGRADA



Upravo sam dobila obaveštenje da me na blogu !!SuroMania!! čeka iznenađenje -nagrada!
Moj omiljeni kuvar i virtuoz u kuhinji Surac mi je priredio ovo lepo iznenađenje.
Raduje me, prvo zato što je ona lično njegova, kuvarska kreacija, a drugo i još važnije: što dolazi od njega, pravog umetnika u kuhinji!

Prema nepisanim pravilima, nagradu bi trebalo podeliti dalje i ja to odmah i činim.
Mislim da ćete se svi složiti sa mnom da je svi koje ću predložiti zaslužuju velelepnim umećima i remek-delima u kuhinji:
1. Maja
2. Prijatno
3. Jovana

Hvala Surcu, čestitke mojim favoritima :)

недеља, 26. септембар 2010.

KNEDLE SA ŠLJIVAMA



Mislim da je sada pravo vreme za ovu jednostavnu poslasticu.

Potrebno:
2 kutije instant "Minut" pirea (po 125 gr)
1/2 lit mleka
100 gr putera
2-3 kašičice soli
2 jaja
cca 300-400 gr brašna
1/2 narendanog muškatnog oraščića
1/2 kg prezli ili mlevenog plazma-keksa
5 vanil-šećera
100 gr kristal šećera
malo ulja
1 kg šljiva

Oprati šljive i izvaditi koščice.
Skuvati 1 lit vode, dodati so, skloniti sa vatre. Usuti mleko i dodati puter.
Sipati instant pire i muškatni oraščić i promešati. Kada se pire malo prohladi dodati jaja i brašno. Izmešati i brašnjavim rukama kidati komade testa, u sredinu staviti šljivu. Formirati knedle i spustiti ih u kipuću vodu. Kada isplivaju na površinu bariti ih još pola minute i vaditi šupljikavom kašikom. Spuštati u sud sa proprženim prezlama na malo ulja. Ređati u činiju i posuti mešavinom kristal i vanil šećera.


четвртак, 16. септембар 2010.

NAGRADA




Vrsna kulinarka Maja me je prijatno iznenadila nagradom. Hvala joj na tome.

Po pravilu koja važe za iste, prosleđujem ovu nagradu, uz preneti tekst sa Majinog bloga:
Prix d'Arts je nagrada za blogere koji prenose kulturne, etičke, literarne, osobne itd. vrijednosti izvan nacinalnih i govornih granica. Koji, sažeto rečeno, pokazuju da se njihova živa kreativnost i razmišljanje može lako otkriti u njihovim riječima i između redaka, bez obzira na jezik kojim pišu. Nagrada je zamišljena kao sredstvo promicanja prijateljstva među blogerima, način da se iskaže naklonost i priznanje za njihov rad koji webu daje dodatnu vrijednost.“ (citat sa bloga Κάθαρσις)

Ovu posebnu nagradu dalje delim sledećim blogerima:
1. amarilis
2. yzse
3. andrea
4. snježa
5. jovana
6. surac
7. dimitrana

jer sa posebnim uživanjem i radošću pratim njihove blogove, koji se u reč uklapaju u tekst koji sam preuzela sa Majinog bloga.

Čestitam im uz želju da i nadalje njihovi blogovi budu inspirativni i kreativni.

Takođe ih molim da iste nagrade postave na svoj blog, te istaknu svoju listu nagrađenih blogera sa njihovim linkovima.

недеља, 05. септембар 2010.

BELI MAFINI SA ČOKO-PRELIVOM




Ako ne znate šta sa neiskorišćenim belancima, preporučujem ovaj jednostavni kolač koji se i brzo priprema.

Potrebno

za testo:
5 belanaca
10 kašika šećera
50 gr oraha
50 gr suvog grožđa
5 kašika brašna
30 gr otopljenog margarina
1 kašika ulja
sok i korica od 1/2 limuna

za preliv:
6 kašika šećera
6 kašika vode
20 gr margarina
100 gr čokolade

i još: 12 papirnih korpica za mafine




Iseckati orahe, pa njih i suvo grožđe pomešati sa brašnom (tako ne padnu na dno kalupa!). Umutiti belanca sa šećerom, dodati nastruganu koricu limuna i sok, pa otopljen margarin i ulje, pa na kraju lagano umešati brašno sa voćem. Napuniti korpice modli za mafine, peći 10 min u zagrejanoj rerni na 180 stepeni C, pa još 10 min na 100 stepeni C. Ohladiti ih, izvaditi iz paprinih korpica i preliti čokoladnim prelivom.
Preliv se priprema tako što se malo ušpinuje šećer, doda margarin pa čokolada i na tihoj vatri, mešajući, kuva par minuta.

субота, 04. септембар 2010.

HRANA, KRV I TLO



Današnji dan mi je protekao u dobrom raspoloženju. Cerim se i kikoćem od jutra. Iako rane jutarnje aktivnosti nisu najavljivale jedan tako prijatan dan, ovo je bio jedan od retkih kada sam bila apsolutno opuštena. Mora da sam putnicima u prevozu izgledala jako čudno (videla sam kako poneki među sobom razmenjuju poglede…) jer sam držeći se za šipke autobusa, sa naočalima na nosu, čitala knjigu i smejala se, smejuljila, pa kikotala… Sigurna sam da je neko posumnjao u moj zdrav razum :) Pitate se, verovatno, šta je uzrok takve opuštenosti i smeha? Dakle, prvo mali uvod…
Gotovo uvek kada dodjem u “grad”, makar i na par minuta svratim u jednu meni dragu i posebnu knjižaru. Tu me sa osmehom dočekaju. Obavezno, od dana kada sam, nespretno i nesmotreno, kupujući jednu prilično skupu knjigu, rekla prodavcu (mada je to bila više uzgredna konstatacija, sebi samoj upućena!) “Ostadoh bez mesečne kozmetike!” Otada me momak uvek sa osmehom pita: “Da li ste sigurni da hoćete kupiti knjigu?” Naravno, to je naša mala interna šala!
Danas sam provela u knjižari dosta vremena i uživala sam … Kupila sam više knjiga, ali ova o kojoj je nadalje reč je nešto posebno!
“Hrana, krv i tlo” autora Aleksandra Genisa je knjiga o jelima i kulturi kuhinje sa različitih strana sveta. Ova nevelika knjiga ( pročitala sam je u hipu! dok sam se vraćala autobusom kući) spaja tri stvari koje volim: putovanja, hranu i lepu pisanu reč. Evo šta je Vladislav Bajac rekao o njoj:

“Hrana, krv i tlo” je knjiga o onome šta joj naslov kaže: delimično, i u najvećem obimu, nastavak je knjige “Stočiću, postavi se” Dakle, o jelima i kulturi kuhinje sa najrazličitijih strana sveta. Potom, ona je goepoetička vivisekcija pojedinca u kulturi, ali i nacija u istoriji. I najzad, ona je ispisana u žanru eseja, kao biserna ogrlica sastavljena od (gastro-kulturoloških) putopisa, epistemološkog dovikivanja o poreklu pojedinca i naroda i britkih definicija o genima izniklim iz tla sa koga potičemo ispisanih u obliku dalekoistočnih koana, doduše, pesničkom slobodom (jezika) dopuštenih da budu nešto bucmastiji od zen originala.
Dakle, što je zapravo ova, i po kompoziciji i po dubini, jedinstvena knjiga?
Verovatno ono što bi i svaki čovek poželeo onome koga najviše voli – a najpre sebi: da bude slika i prilika lepote i pameti.


Nimalo nisam bila iznenađena time što je svoje veselo, razdragano i bogato putovanje Genis započeo Francuskom. Tačnije Provansom, trbuhom Francuske. Kao ni time što me je "kupio" upravo rečenicom o kozjem siru i vinu, iz prvog pripovedanja:

“Provodeći najbolji, mada, nažalost, ne i najveći deo života za stolom, davno sam se uverio da ukusno obedovanje stvara istu euforiju kao i plemenita pijanka, pogotovu ako ih znalački spojimo mestom i vremenom. Zimi volim votku sa haringom, leti pivo s rakovima, uveče – viski bez leda, ali ne znam za srećniji savez od onog u koji stupaju, u oblačno jesenje popodne, topli baton-baget, pikantni koziji sir ševr i veselo vino sa obala Rone. Radi se o tome da pojedete svoj ručak tamo gde je i nastao – uz njemu odgovarajuću lozu, polje i stado.”

Tako da se, nakon prvog putopisa, nisam iznenadila narednim! Kao što sam se potajno nadala, nastavak je bio, ni više ni manje nego: argentinski “Tango s govedinom” Iju! Gde me nađe!

Tragajući za sopstvenim korenima, u trećem, poslednjem delu knjige nema razbarušenosti iz prva dva, kao ni priča koje teraju na smeh, ali piščeva vedrina i šarmantna mudrost i tu ističu njegovu misao i stil.

I na kraju, uz toplu preporuku knjige za obavezno čitanje, kačim svoju “fotku” nedavne posete Parizu, na kojoj me vidite kako zavirujem u izlog prodavnice delikatesa, sa posebnim akcentom na francuske sireve (većinom kozje…) Podrazumeva se da sam ih pazarila! Umesto kozmetike, naravno :)