уторак, 12. мај 2009.

KOLIKO JE TO GRAMA



Osećala sam njen hladni dah. Za vratom. U nozdrvama. Među prstima, gde se migoljila, vlažnoj zmiji slična.

Sa njegovom sedom kosom kiku je splela. U njegovom od bola izbledelom pogledu koji je očajno tražio moj i bratov, videla sam joj odraz.

Ženskog je roda. A upornija i žešća je od bilo kog ratnika. Moćna i neumoljiva.

Skrivala sam svoj pogled, plašeći se da njemu ne odam istinu. Svoj strah. I svoju nemoć. Slušala sam njegov isprekidani dah, dok su ga s mukom pridizali i ja mu lupkala jastuk, ušuškavala ga. Da mu pronađem bolji, ugodniji položaj. Kao da je sad položaj bitan! Kao da će mu on doneti olakšanje, smanjiti bol i muku!

Disao je sve brže. Rukama se grčevito hvatao za rešetke kreveta gde su ga bolničari, smotanog u zimskom ćebetu, kao stvar bez imena, i pored bratovog i mog glasnog protivljenja, prebacili. Da ga odvoje od ostalih bolesnika u sobi. Da napravi mesto sledećem.

Hvatala sam svaki njegov treptaj koji je bivao sve tiši. Upijala dah, lahoru sličnom.

A onda je zaćutao.

Nismo ništa govorili.

Samo smo se gledali. On, brat i ja. Iako, nisam sigurna da nas je video. Gledao je u našem pravcu. Praznim, plavim pogledom. Gledao bojom različka. Bojom neba. Beskrajnog, neshvaćenog, neuhvaćenog.

Lekar nam je tada prišao i naredio da se sklonimo. Još je disao, videla sam.

Morali smo otići, da ispoštujemo pravila bolnice. Lekaru nisam oprostila što mi nije dopustio da ostanem. Da pomilujem i poslednji gram njegove duše, pre nego uzleti.

Koliko kažu da teži ljudska duša, onda kad napusti svoje stanište i vine se?
21 gram? Lažu!

Jer, u dvorištu rodne kuće je tog jutra, usred zime, 17-og januara, procvetala jedna ruža. Tatina žuta ruža. Za nju je potrebno mnogo, mnogo više od 21-og grama.

3 коментара:

  1. Draga, ne daj da bol zbog odlaska najdražih bude veći od sreće što si ih imala. Pouzdano znam da svojom tugom remetimo njihov mir negde tamo dok nas čekaju i gde ćemo svi jednom biti zajedno...

    ОдговориИзбриши
  2. Dotakla si moje srce i moju sličnu bol svojim mislima i osjećanjima...Tvoja duša je tako duboka i topla:)

    ОдговориИзбриши