среда, 06. мај 2009.

BAJA(ž)DERA


Uglavnom nisam sklona preterivanju, ali čovek ume da greši …
Kao što u nekom postu napisah, volim čokoladu. Nekad sam obožavala bajaderu, onu Krašovu, u “zlatnom” omotu..Zašto pišem u prošlom vremenu? Pa, bajaderi sam zauvek rekla: Zbogom!
Dakle, to se dogodilo davno, ima tome 30 godina ( kad malo bolje razmislim, mogla bih i godišnjicu da slavim, kao godišnjicu mature ili braka ili ne znam čega već! ). Tada sam bila noseća: na putu je bio naš mlađi sin. Možda bi neko pokušao i da me opravda: pa, bila si u drugom stanju, a tada …Ne, ja sebe ne mogu opravdati: mrzim PROŽDERAVANJE ili PREŽDERAVANJE, odnosno bilo koju vrstu PRETERIVANJA.
U posetu nam je došla mamina prijateljica, iz daleka. I znajući za moju strast prema čokoladi, donela ogromnu bombonjeru, Krašovu bajaderu. Mislim da je bila metar-sa-metar, bez preterivanja(!). Nisam mogla iščekati sledeće jutro, da ostanemo sami: ja i bajadera. Da, ja sam je celu pojela! Jedno po jedno, slatko parče fine čokolade sam, uz beskrajno uživanje, topila u ustima. Mmmmm…
Ne znam kako sam ostatak dana preživela! Jer, sve čega se sećam, bilo je to da sam samo povraćala, povraćala….I dušu sam ispustila toga dana.

Hm. Noćas sam ponovo ispuštala dušu.
Izbacila sam iz sebe sve svoje snove…Zbogom!
Tako.

2 коментара:

  1. Hahahaha volim kako si ih prekrstila u bajazdere, fantasticno!!!

    Iace prica je strava, ja ih nikad nisam ni videla te velicine :)

    ОдговориИзбриши
  2. Pa, Mirjana, ni ja ih više nisam viđala:)
    Sad, možda sam malo preterala sa veličinom, ali obzirom na muke što mi je zadala, ta bombonjera mi se posle 30 godina čini i većom, hahaha...

    ОдговориИзбриши