уторак, 12. мај 2009.

AH, TAJ FUDBAL...



Fudbal skuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.( Duško Radović )
Ne znam koliko je ova šeretska misao genijalnog Duška Radovića istinita, ali jedno sigurno znam: fudbal je sport No 1 mnogih muških pokoljenja sa ovih prostora.
Odrasla sam u porodici fudbalera. Fudbal je igrao i moj stric, pa moj brat, pa suprug i na kraju, ali kratko, fudbalom se bavio i moj mlađi sin. Dakle, kako ga ne voleti!
Nedavno je fudbalski klub iz mesta u kome sam odrasla slavio veliku godišnjicu: 80 godina postojanja. Za poštovanje. Nažalost, pozivnicu za taj svečani jubilej umesto tate, koji je nesumnjivo od svih ostavio najdublji trag, nismo, igrom slučaja dobili, a niti usmeno obaveštenje. Ali, nedugo posle velike svečanosti, bili smo u prilici da dođemo u posed zanimljive knjige – poeme o tom fudbalskom klubu.
Mladi entuzijasta, inače i sam nekadašnji fudbaler ovog kluba, napisao je o svom klubu, ali i svim akterima njegove istorije po jednu pesmu. Reč je, dakle o sportskoj monografiji pisanoj u stihu. Zanimljiv poduhvat, pogotovu što se mladi autor potrudio da nikog iz plejade aktivnih učesnika stvaranja, rada i istorije kluba, ne zaboravi pomenuti.
Moj tata je dobio celu pesmu. Iako te pesme ponekad deluju, zbog upornosti autora da budu rimovane, pomalo naivne, ne može se zanemariti njihova lakoća i spontanost, kao i prisnost.
Naravno, ne smem izostaviti osnovne podatke. Radi se o FK Šumadija iz Aranđelovca, a autor knjige je Vladimir R. Milošević.
Evo te pesme:

AVRAM BOŽIĆ
Radničkom iz Kragujevca mrežu je probušio
Da je prečku pogodio i gol bi srušio.
Gledajući to čudo, publika zanemi,
Od njegovog šuta golman se skameni.

Golman nije imao tad sreće ni gram,
Mrežu mu je pocepao naše krilo Avram.
Udarcem iz punog trka gol je Aca dao,
golman svojim očima nije verovao.

Ili prečku polomi ili mrežu probuši,
Kad koristi desnicu stadion se čitav ruši.
Prolazio odbrane ko Alberto Tomba,
U levoj mu dinamit, a u desnoj bomba.

Upućiv’o na gol loptu k’o topovsko đule,
Kao Jovan Ružić, Bora Kostić il’ Maravić Dule.
Kada Božić raspali, kad po lopti ožeže,
Sigurno je uvek jedno, zatresu se mreže.

Rupa osta na mreži, šta da kažem drugo
Publika je gledala osmo svetsko čudo.

Baš slatko…


Kako je ovaj post posvećen mom tati, za desert bih mogla da ponudim njegov omiljeni kolač: Lenju pitu. Ovo je, inače moj, originalni recept. Uživajte!

Lenja pita sa karamel prelivom
Potrebno za pitu:
1 kg nakiselih jabuka ( najbolja sorta jabuka za sve pite je stara, dobra srpska sorta „kožara“ )
100 gr mlevenih oraha
50 gr suvog grožđa
1 margarin
1 jaje
200 gr braon šećera
300 gr brašna
1 prašak za pecivo
Potrebno za karamel krem:
200 gr braon šećera
2 kašike skrobnog brašna
½ lit mleka
Dobro umutiti mikserom omekšali margarin, jaje i 150 gr šećera, dodati brašno u kome je umešan prašak, izmešati i podeliti na dva dela. U podmazan i brašnom posut pleh razvući prvi deo, preko naneti fil, pa razvući drugi deo. Peći u zagrejanoj pećnici oko 40 min, prvo na 220 ºC, a posle smanjiti na 150 ºC.
Fil: Dobro oprane, neoljuštene jabuke izrendati, propržiti na kratko, pa dodati 50 gr šećera, mlevene orahe i suvo grožđe.
Preliv: Karamelizovati šećer do svetlo braon boje, dodati brašno i pažljivo ( hoće da kipi – burna reakcija ! ) dodavati tek proključalo mleko. Kuvati na smanjenoj t oko 5 min uz stalno mešanje.
Kad se kolač ohladi, seći ga na kocke, posuti sitno seckanim orasima i preliti ohlađenim kremom.
Vreme pripreme: 1 ½ h

2 коментара:

  1. e ja nisam ljubitelj fudbala...uvek ga "zaobilazim",iako su mi muz i sinovi fudbalski fanatici.
    Lenju pitu volim,pravim,to je kolac za svaku priliku i neznam nikog ko ga ne bi pojeo.
    Karamel preliv je nesto novo za mene i prvom prilikom cu probati.
    Takodje se slazem sa izborom "nakiselih" jabuka....za lenju pitu i druge kolace koristim samo kisele jabuke,najbolje su!

    ОдговориИзбриши
  2. Nadam se, Vera, da će ti se dopasti pita sa prelivom...Ideju mi je dao moj stariji sin. On, inače, voli kuhinju i rado kuva, a pošto dosta putuje donosi mi recepte, kuvare, pa i ideje...
    A za fudbal, šta da ti kažem: kad sam bila dete nisam ga volela, jer bi zbog njega tata bio često odsutan. A iz mojih je postova očigledno da sam bila "tatin sin", hahaha...

    ОдговориИзбриши