понедељак, 13. април 2009.

PONEDELJAK



Može se reći da sam prisutna: tu sam, nisam nigde otputovala, jedem i spavam na istom mestu. Hodam. Radim. Grlim iste drage osobe. Da, dani su skoro svi isti. Ali…Samo se ponedeljak razlikuje od drugih dana: pun je nekih ustreptalih iščekivanja, tihih nadanja, nerazjašnjenih želja. Što li? Pitam se čemu ta očekivanja, kad se sve na kraju svede na isto: dosadni, isprazni, uobičajeni dan. Ali, ta iščekivanja da će ponedeljak nešto novo doneti, da je taj dan posve drugačiji od drugih u nedelji …ne, ne mogu ih tek tako zanemariti.
Ponekad ponedeljkom osećam bezrazložnu tugu koja preti da me potpuno uguši. Ponekad sam bezrazložno srećna, iz mene naprosto kipi radost. I u jednom i u drugom slučaju, nemam potrebu za nekim posebnim razgovorom, ni sa kim. Uglavnom ćutim, ili bolje rečeno – ne pričam puno. Prestala sam i da pišem ponedeljkom. Čekam bolje dane. To je nešto novo, čega sam postala tek od skoro svesna: to čekanje u ponedeljak. Može biti da sam znala nešto od toga i ranije, ali nisam bila svesna. Tek, jednog sam se ponedeljka probudila, otvorila oči sa tim saznanjem: ja čekam.

2 коментара:

  1. Pedivno receno :) Dubinsko razmisljanje, slika je savresena tekstu, ko je autor?

    Pozdrav,
    Mirjana

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, Mirjana na komentaru. Ne znam ko je autor slike, preuzela sam sa NET-a. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши