уторак, 17. март 2009.

VIKEND NA UVCU





Ako ste raspoloženi da jednog od narednih vikenda „mrdnete“ iz grada, evo jednog predloga za odlazak, gde ćete spojiti više korisnih stvari:

  1. boraviti u čistoj, gotovo netaknutoj prirodi
  2. saznati nešto novo
  1. napuniti baterije za narednu radnu nedelju

Put

Iz grada (Beograda, naprimer) na odredište idite sopstvenim autom. To je preporuka, obzirom da morate obići više lokacija - obavezno. Autobuske linije ili voz zaboravite - izgubićete dragoceno vreme, a i opasno se nasekirati.

Putujete Ibarskom magistralom Beograd – Čačak – Užice – Nova Varoš. Prvi odmor (da se osvežite te pripremite oči i dušu za zeleni šok koji vas očekuje) napravite na restoran-splavu Ovčarsko-kablarskog jezera (kod suženja na brani). Drugi odmor preporučujem na Zlatiboru, ali nikako ne svraćajte na Kraljeve vode! Prodjite urbanizovanu lepoticu i svratite u neki restorančić na Vodicama, ili nešto kasnije obiđite galeriju slikara Kovačevića na Borovoj glavi.

Smeštaj

Naravno, pre polaska se morate pobrinuti za smeštaj. Internet je zakon! Prošetajte i naći ćete, sigurna sam, neku privatnu sobu u ponudi. Ja toplo preporučujem šumsku kuću – vilu „Vodena poljana“ na Zlataru, na nadmorskoj visini 1450 m (posluje u okviru „Srbijašuma“) . Vila je smeštena u samoj šumi i solidno je opremljena. Restoranska ponuda je tu prihvatljiva, ali pošto ćete uglavnom skitati, uzmite polupansion ili samo noćenje/doručak.

Hrana

Nikako ne propustite da svratite u kolibu „Prvi maj“ na Zlataru, sa dobrom ponudom lokalnih specijaliteta, a naročito sjajnom jagnjetinom! Cene su prihvatljive, porcije solidne, usluga odlična! Ako niste znali, ovde je poseban specijalitet „Heljdopita“ i čuveni zlatarski sir. Moja je preporuka da sir obavezno probate, ali u tragovima. Na lokalnoj pijaci ga možete kupiti, kao i heljdino brašno.

O lokalitetu

Specijalni rezervat prirode Uvac je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, tj. prirodno dobro I kategorije. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško – raške visije, uklješten između masiva planina Zlatar na jugozapadu i Javor na severoistoku.

Staranje o Specijalnom rezervatu prirode Uvac povereno je Fondu za zaštitu ptica grabljivica “Beloglavi sup” sa sedištem u Novoj Varoši.

Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do tri metra. Prosečna težina ptice iznosi između osam i devet kilograma, a pojedine jedinke mogu dostići težinu od jedanaest kilograma. Ženka, krajem januara ili početkom februara, nosi samo jedno jaje i na njemu leže oba roditelja osam nedelja. Gnježđenje se obavlja uglavnom na krečnjačkim stenama. Gnježđenje je grupno i obrazuju se kolonije, retko izolovani parovi. Izlegli mladunac ostaje na gnezdu, pre prvog leta, oko četiri meseca. Supovi polno sazrevaju sa oko pet godina.

Uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini “prirodnu reciklažu”.
Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvačkih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina na koje se od tad kontinuirano iznose tela ugunulih životinja i klanični otpad.
Godišnje se u „restoran“ beloglavih supova u
prirodi iznese preko 50 tona hrane. Zahvaljujući tome, brojnost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki.
Tako je kolonija ove jedinstvene vrste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.

Osim obilaska kanjona i jezera Uvac, preporučujem:

- prošetajte Zlatarom, prirodnom fabrikom crvenih krvnih zrnaca

- idite do ostalih novovaroških jezera: Zlatarsko ( Kokin Brod ), Radoinjsko i Potpećko (na svim jezerima su hidrocentrale u okviru Limskih elektrana)

- ako je moguće, obidjite manastir Mileševa – nije daleko, da možete osim tela i dušu da okrepite


Srećan put i uživajte!


Kako sam u postu spominjala specijalitet kraja, tzv. heljdopitu, evo recepta za istu:

Heljdopita

Potrebno:

Heljdino brašno

Obično brašno

1 jaje

Morska so

Malo mleka

Kisela voda

Ulje za pečenje palačinki

Fil:

250 gr kajmaka

Preliv:

100 gr kisele pavlake

2 jaja

Napraviti palačinke, malo gušće nego uobičajene, filovati kajmakom, rolovati i poslagati u vatrostalnu tepsiju. Smutiti pavlaku, jaja i malo soli, preliti palačinke i peći u rerni zagrejanoj na 220 stepeni C oko 10-tak minuta.


4 коментара:

  1. Lepo sam se pocastila ajde da proverimda li nam radi posta!pozdrav od sad totalno sludjene Sandre.

    ОдговориИзбриши
  2. Vazno da je prijalo! Cao, Sandra! Izgleda da "fercera", dobih postu. Javljam se na pp.Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. Neverovatno,ajde da vidim koliko ce da traje,jos uvek imam problema(valjda ne razume bloger ako pisem na razlicitim jezicima.By the way,odusevio me tvoj post o orlu(nisam znala za postojanje a naravno i tvoja turisticko-umetnicka opiska i poziv na izlet,eto mene,dolecem sa Holandskim braon sokolom(in my dreams),ciao,Sandra

    ОдговориИзбриши
  4. Samo napred! Cekam te, krecemo zajedno! Ja sam tamo svakog leta, najmanje 15-tak dana. Priroda, ljudi, hrana, ma sve...je fantasticno

    ОдговориИзбриши