среда, 11. март 2009.

DUVAN ČVARCI

Jedan od datuma novije srpske istorije biće zabeležen kao značajan, ali ga ja, po tom značaju, nemam nameru da pominjem, osim što ću ga navesti: 31.03.2001.god. Vreme: jutro – prohladno, vedro i sunčano.

Jednostavnije rečeno: očaravajuće i obećavajuće.

Lično, meni je taj datum značajan iz potpuno drugog razloga. Tog jutra sam, nesvesno, mogla postati „ubica“ i to nikog drugog nego dragog gosta, upravo pristiglog iz Londona (preko Amsterdama, Pariza, Rima i Budimpešte - tako nekako beše maršruta od dva dana puta!)

Dakle, u goste nam je stigao prijatelj našeg starijeg sina, s kim je na nekom od svojih putovanja i usavršavanja po svetu ( koliko me sećanje služi - u Španiji ) bio cimer. Naravno, moj strah kako ćemo se pokazati kao domaćini bio je jako prisutan (duge godine izolacije, ratova, nestašica ... stvorili su nam takav osećaj). Ali, jedno sam znala – kod hrane se nećemo obrukati! Par dana pre dolaska dragog T.-a, bacila sam se na pripremu: planiranje jelovnika, nabavka neophodnih namirnica, vađenje iz ostave preostalih, zimskih zaliha domaćih špecija...Bilo tu posla, nema šta! Ali, uz radost što nam se, posle dugog niza godina strani gosti ponovo pojavljuju na kućnom pragu, posao je bio i lak i inspirativan.

Tog jutra, doručak za tek pristiglog Škota (molim da zamislite jednog mladog, krupnog, dobro uhranjenog plavušana prozirne kože, zdravih, belih zubića i oštrih sekutića...) bio je otprilike ovakav:
-Užička pršuta
-Domaća suva kobasica
-Domaća slanina (prošarana! tzv. „napolitanka“)
-Sirevi: ovčji zlatarski, kozji zlatiborski , fruškogorski rolovan sa šunkom, mladi kraljevački kravlji, sjenički stari i pirotski kačkavalj
-Užički stari (prevreli) kajmak i mladi kajmak sa Divčibara
-Ovčje kiselo mleko u glinenim posudama-kačicama
-Kajgana sa pečurkama „lisičarkama“ (svojeručno ubranim na Zlatiboru!)
-Urnebes salata
-Domaći ljuti pindžur
-Barene ljute paprike „somborke“ sa belim lukom i peršunom
-Ajvar od zelenog paradajza i rena
-Grčka salata od plavog patlidžana
-Masline – crne i zelene, obične i punjene...
-Turšija (krastavci, zeleni paradajz, šargarepa i karfiol)
-I na kraju: Duvan čvarci!
Davno je bilo, ali se menija dobro sećam! Sad, moguće je i da sam nešto izostavila – ali dodala sigurno nisam ništa.
Gost je, neprekidno gledajući u TV ekran (zbog gore pomenutog značajnog datuma), skačući u oduševljenju (zbog razvoja gore nepomenutih dešavanja) jeo nemarno, skoro ne obraćajući pažnju na bogati meni. Uglavnom su on i sin glasno komentarisali događanja i političku situaciju u našoj zemlji, mahali rukama i nogama, galamili i smejali se... a ja sam se osećala pomalo povređenom – na bogat sto skoro i ne pogledaše. Ali, kako se situacija na TV-terenu smirila i strasti stišale, tako i momci sedoše i navališe na doručak. Gost je oprezno „obilazio“ oko nepoznatih stvari, ali uskoro poče da se opušta i hukće. Upita za čvarke, a kad mu sin objasni šta je to i zašto se zovu „duvan“, on odmahnu rukom uz gadnutljiv izraz na licu. Ipak, znatiželja mu uvuče dva prstića u činiju i on, pažljivo, uze par čvaraka. Značajno klimnu glavom, uz zvučno „Mmmm“, pa opet – izvuče nekoliko komada. Uskoro je činiju držao ispred sebe i jeo čvarke sa obe ruke, glasno uzdišući i brekćući, bez hleba, samo uz ljute paprike. E, pa sad baš da ne „ofiram“ dragog gosta i da ne izgleda da sam mu zalogaje brojala – tu se ja zaustavljam. T. se nije zaustavljao, skoro do podneva. Gotovo da spojismo doručak i ručak (uzgred, i ručak beše pravi srpski, sa sve pasuljem prebrancem, domaćim kobasicama sa roštilja, podvarkom... itd., da vas ne gnjavim dalje). Kao razorna bomba, prijatelji moji! Preterano, srpski baš!

Elem, T. i sin su rano došli iz večernje šetnje: našem gostu je bilo zlo. Večerao je samo čaj od nane. Domaći. I sutradan mu beše loše, ali redovne obroke nije propuštao – domaćica je sada pažljivije sklapala menije.

Ako bi da izbegnete ovu avanturu sa jakim, „okrepljujućim“ doručkom, nudim vam jednu laganu, vegetarijansku varijantu – povrće, povrće, povrće...



Grilovani plavi patlidžan i tikvice sa prelivom „Dušica“
Potrebno:

4 plava patlidžana srednje veličine
4 tikvice ( bolje su tamno zelene – ne guliti ih! )
Za preliv:
3 čena belog luka, sitno seckanog
2 kašike sitno seckanog peršuna
2 kašike majčine dušice
1 kašika majorana
1 kašika ruzmarina
1 mala kašika selena
1 šoljica maslinovog ulja
morska so, beli biber
1 šoljica nerazblaženog vinskog sirćeta ili limunovog soka
Povrće iseći na ploške. Ne soliti pre, nego posle termičkog tretmana. Grilovati ( može se peći i u teflon tiganju koga predhodno ovlaš premazati puterom ). Ređati na tanjir za serviranje i preliti preliv preko povrća. Servira se toplo.
Vreme pripreme: ¾ h

Нема коментара:

Постави коментар