четвртак, 19. март 2009.

ALLEGRO NON TROPPO



Volim zvuk klavira. Volim da dodirujem dirke, da pod prstima osetim taj glatki crno-beli svet, koji u meni stvara živu sliku u punom koloru. Dok slušam njegov zvuk, prolazim kroz sebe kao lahor koji me ispunjava celu – čudesnim, blagim trncima što slute ljubav u tišini. Tad se rado ušunjavam u sebe , tražeći da pozajmim suštinu svog bića, verujući da jesam to što želim da budem: mali, pasionirani gutač vatre iz crno-belog sveta dirki klavira.

http://www.youtube.com/watch?v=0Su8LXNS16A

Нема коментара:

Постави коментар