уторак, 03. фебруар 2009.

VAŠAR











Tog dana svi u gradu polude. Malo, uspavano mesto tog jutra ustaje rano: još u cik zore nesvakidašnja živost i žamor slivaju se niz glavnu ulicu – žilu kucavicu grada.

U novim haljinama, sa besprekorno belim keceljama, žene iz okolnih sela žurno hitaju na pijac, da brže-bolje pozavršavaju uobičajene poslove.

Tog dana seljanke povezuju nove marame.



Tog dana, pored korpi punih zrelog voća i povrća, pored kantica i činija sa sirom i kajmakom, u žuljavim rukama svaka stiska još po jednu kesu. Kesu, u kojoj je zgurano celo njeno bogatstvo.

Tu je, pre svega, maleno ogledalo, ono vojničko, sa metalnom drškom-stalkom, kako bi se, po potrebi moglo nakačiti na granu ili nasloniti na sims. I obavezno sa slikom raskošne lepotice pozadi ( Rita Hayworth ili Judy Garland, napr. ).
ili



Tu je plastični češalj da se, kad je neophodno, ukroti nestašni pramen ako proviri ispod nove marame.

Tu je, već prema ukusu i mogućnostima, flašica od sirupa za kašalj, sa mirisom „Ružine vodice„ ili „Pokošenog sena„ , mirisa kupljenih „na meru“ još na predhodnom vašaru.

A kao posebna relikvija, tu su skoro glanc nove, gradske cipele, kojim će, čim se ukaže zgodna prilika, hitro zameniti prašnjave, gumene curule, proizvodnja „Tigar„ iz Pirota. To su cipele koje se nose samo za kućnu slavu ili kad se (ne-daj-bože) ide kod lekara. I, naravno, na vašar! One nove, tvrde i neudobne cipele koje ne znaju za modne hirove i sezone! Zbog kojih se danima posle previjaju obloge i maže po ispucalim, bolnim žuljevima domaća, ručno pravljena, univerzalna mast od nevena.



A posle će, ako imaju sreće u brzoj pijačnoj prodaji, užurbane hitati u tek otvorene kolonijal-radnje, da deo pazara pretope u kućne potrepštine: šećer i kafu, ulje i so.

I, vidno srećne i zadovoljne svojim delanjem, otići će, jer je vreme, u posetu gradskoj rodbini. Da se pitaju za zdravlje, popiju kafu uz ratluk ili slatko od šljiva. I da, na kraju, domaćici pruže činijicu „nisi-morala„ kajmaka ili „što-si-donosila“ kriški „onog-mog„ sira.


A ako se, kojom zgodom, probude deca, one će im, onako u prolazu, bunovnoj i krmeljivoj, ćušnuti u šake, uz „al’ su porasli“ komentar pun divljenja , par oraha ili veliku, sočnu krušku.

Osvežene kafom i ćaskanjem, spustivši korpe u najdalje ćoškove da ne smetaju domaćinima, krenuće dalje.

Na vašar.

Da se vide i da vide.

I da danima posle pričaju svojima u kući slikovite, sjajne priče iz zbirke „k’o na vašaru„.

Нема коментара:

Постави коментар