петак, 27. фебруар 2009.

TREŠNJA



Probudila sam se potpuno sama u kući svojih roditelja, otvorivši naglo oči, u istom trenutku potpuno svesna nepodnošljivo lake samoće i nadolazećeg osećaja teskobe. Ustala sam hitro i trebalo mi je vremena da se orijentišem u prostoru. Setno pomislih: kad odrastemo i odemo od roditelja, napravimo neki novi raspored stvari i drugačije koordinate svog sistema u kome se neke stare vrednosti potiru. Treba ih zanemariti, odmahnuh nemo glavom. Polumrak sobe u kojoj sam odrasla rasplinjuje osećanja: sve mi deluje drugačije. I šta ovde i sada raditi, osim: istraživati, istraživati. I prikupiti deliće mladosti, svoje prošlosti.

Razmahnuh zavesu sa prozora: grane trešnje skoro da su u sobi. Trešnju je neke davne godine tata posadio, nevešto, previše blizu kući, ne računajući na njen brzi rast i bujnost. Skoro da bih se, zakoračivši sa prozora, mogla uspeti na njene jake grane. Trešnja ima mesnati, slatki, tamno-crveni, skoro bordo plod. Zadnjih godina gotovo nikad ne uberemo ni jednu voćku: ili dođemo rano ili stignemo prekasno u kuću detinjstva koju sada nazivamo vikendicom.

Otvaram fioke. Čitavo moje sećanje je spakovano u njima, pohranjeno po njihovim ćoškovima i nada se, čeka da ponovo bude otkriveno. Gotovo sam ushićena jednom naročitom fiokom sa omotima starih, vinilskih ploča na 45 obrtaja. To su samo preživeli ostaci, delovi bogate kolekcije, koju su u međuvremenu deca, moja i bratovljeva, razvukla po dvorištima. Ili ih je mama, u naletima grozničavih godišnjih inventarisanja po kućnim ćoškovima, bacila u kontejnere. Priznajem sebi da sam bila nepažljiva, da nisam vodila računa o tom blagu. Iako, teško da se mogu setiti gde se nalazi gramofon na kome bi se te ploče mogle poslušati, ponekad. Brat je dugo bio fan Krunoslava Kiće Slabinca ( Zbog jedne divne, crne žene… ). Mislim da je imao sve njegove ploče. Gde li su, pitam se, dok u ruci premećem sliku pevača sa posvetom?

http://www.youtube.com/watch?v=PEyHlNDfGDI

Koštica koju nesvesno stiskam u ruci, zagledana u svoje juče, samo je skromni potomak crvenog čuda, trešnje iz dvorišta mog detinjstva.

Mislim da ćete se složiti sa mnom: sad bi nam najbolje prijala jedna dobra, starinska pita od trešanja. E pa, prijatno i uživajte!

Pita od trešanja

Potrebno:

1 kg očišćenih trešanja

½ kg tankih kora

4 kašike šećera

8 kašike mlevenog „plazma“ keksa ili prezli

100 ml ulja

Višnje dobro ocediti. Kore prskati zagrejanim uljem, na treću koru rasporediti otprilike, po 3-4 kašike trešanja, posuti šećerom i „plazmom“, uvijati u rolnu i stavljati u podmazan pleh. Peći u zagrejanoj rerni na 220 ºC oko 30 min, pa smanjiti na 150 ºC i peći još 15 min. Na kraju isprskati kore toplom vodom, pokriti čistom kuhinjskom krpom i ostaviti da se ohladi. Seći hladno i posuti mlevenim i vanil-šećerom.


Нема коментара:

Постави коментар