четвртак, 26. фебруар 2009.

SUSRET, drugi deo

Ulazim u mračnu konobu, na par koraka od kuće prijatelja. Ja, inače, retko pijem žestoki alkohol, ali mi je tog trenutka upravo to trebalo. Ulazim, ne stideći se uopšte činjenice da sama, apsolutno nedamski, tražim od konobara da trgnem jednu. Bio mi je neophodan brz oporavak, posle susreta sa kućom u kojoj sam se rodila i u kojoj sam dobro parče detinjstva provela.

Ali i snage za naredni susret.

Moj dragi prijatelj kome sam došla, nije me dočekao, kao ranijih godina, na pragu, sa širokim, dobrodušnim osmehom. Bacih brz pogled na kavez u uglu dvorišta: bio je prazan. Tu su, koliko me sećanje služi, vazdan bivali neki opasni lovački kerovi. Prijatelj i njegovi sinovi su se bavili lovom, i mnogo fazana, divljih golubova, jarebica, pa i divljih svinja omastilo je moje brke. A tek pastrmki, rečnih rakova i morskih školjki!

On nas je naučio kako da lovimo rečne rakove; pokazao nam prava mesta gde se kriju rakovi kapitalci; upoznao sa lokalnim mesarima koji su nam, besplatno, davali otpatke koje smo, napola usmrđene, bacali na ta mesta kako bi rakove namamili u mreže. On nam je pokazivao kako se rakovi čiste pre spremanja; on je gulio i čistio žabe, nizavši ih na duge štapove ( da se mi ne mučimo!); on nas je vodio kroz rečne brzake, na prava mesta gde su najbolje vrste pastrmki; on je palio motor svog čamca i vozio nas i naše goste do najlepših mesta na Krki gde smo okretali janjce ili pokojeg domaćeg, kljukanog „pivca“ ( pevca ). On je, nama u čast, sekao svoj najbolji domaći, trogodac pršut i donosio iz nekih zabitih sela najčuveniji „mišni“ ovčji sir ( sir iz mešine ). On nas je, ponosan i radosan kod dobre berbe, uvodio u svoje carstvo – vinski podrum, gde su se, u polumraku i debelom hladu, kao đaci u redu, tiskale i šepurile njegove vinske bačve sa najboljom „belinom“ ili „crncem“, kako ih je zvao. I vodio nas u polje, gde je u specijalnoj kućici, na specijalnom , vetrovitom mestu , sušio svoje pršute.

Obred je bio brz i jednostavan, toliko različit od ovih naših, običajima opterećenim. Žalost i umor su me potpuno skrhali, tako da sam s nestrpljenjem očekivala vreme povratka. Kao da sam, nimalo postiđena time, jedva čekala da još jednu stranicu sopstvene istorije, brzo zaklopim.

Нема коментара:

Постави коментар