недеља, 22. фебруар 2009.

OSTRVO SNOVA




U jednom od svojih predhodnih postova ( Gospini prsti ) pominjala sam Skiatos, grčko ostrvo iz snova. Kad mu se trajektom približavate, iz modrog morskog plavetnila ono izranja kao tamno zeleno klupko uokvireno dugim, kao biserima posutim peščanim plažama. Pojavljuje se kao dobri duh iz snova, iz čijih skutova vire nestvarno beli kućerci ravnih krovova, uskih prozora i drvenih ulaznih vrata.


Na ostrvu nas je, te burne 1974-te, dočekao haos. Trajekt kojim smo došli bio je gotovo prazan. Osim nas i par ostrvljana koji su se vraćali sa upravo obavljenog, neodložnog posla u većem gradu na obali, turista nije bilo. I ti domaći su uglavnom bili u suknjama – muškarci su išli suprotnim smerom, odazivajući se, važno, s ponosom i ratnim pokličom, bojnom pozivu domovine.

Mi smo se, mladi i ludi, rukovodili logikom: zbog rata će turisti bežati sa ostrava, znači - biće jeftino. Imali smo pravo! Nismo trajektom ni dotakli obalu, a bujica turista je, u histeriji i haosu napuštajući ostrvo, gurala sve pred sobom, u strahu da im tek pristigli trajekt ne umakne. Smeštaj na skupom ostrvu je bio bagatelan: mogli smo birati najbolje apartmane i sobe za i više od upola niže cene. Zadovoljni, lepo raspoloženi i nasmejani, smestili smo se u pristojan, jeftin apartman sa divnim pogledom na obalu i susedno, maleno ostrvce. Nismo se ni raspakivali: odmah smo se svo četvoro izvalili na ligeštule, okupirajući terasu s pogledom: na stolu nas mamio sveže isečen krastavac, hladna izvorska voda i flaša mirisne uzo-rakije. Morali smo nazdraviti sopstvenoj domišljatosti! Vlasnik apartmana , očigledno zadovoljan što je našao turiste (makar bili takvi kakvi smo mi upravo izgledali: skromni, siroti studenti, autostoperi, slučajno zalutali na ovo ostrvo iz snova) nutkao nas uzom, pričajući nerazumljivom mešavinom engleskog-nemačkog-francuskog jezika, kolutajući očima, hvatajući se za gušu i pokretom pokazujući: Turci „kaput“! Nismo shvatali da li je to bila njegova želja ili se na kiparskom ratištu to zaista i dešavalo. Naše blaženo neznanje! Omogućilo nam je jedno nezaboravno letovanje, i to na Skiatosu što je za većinu naših sunarodnika te daleke godine bilo nezamislivo. Naknadno smo saznali da smo mi bili ( nas četvoro bezazlenih ludaka ) tek broj do dvanest turista iz Jugoslavije na ostrvu te godine! Gledajući u susedno, ljupko, zeleno, nenastanjeno ostrvce preko puta naše božanstvene terase, zapalo nam je u oči da se celom dužinom ostrva proteže neka poruka. Bio je to datum, očigledno veoma važan datum za Grke. Domaćin je, mrmljajući nerazgovetnim jezikom, krijući pogled, uspeo objasniti: datum dolaska Vojne hunte na vlast. Dva dana po dolasku na ostrvo, natpis je nestao. Shvatili smo: osim grčko-turskog rata, ovog toplog leta godine 1974-te, na našem letovanju dogodila se još jedna bitna stvar za naše drage susede: pala je vojna hunta i mi, bezazleni autostoperi, bili smo svedoci, neposredno i u gotovo samom središtu događanja, burnih istorijskih promena.

Ono što nas je na tom letovanju naročito radovalo je bila izuzetna naklonost domaćina prema nama. I, što bi se pri svakom ulasku u restoran, munjevitom brzinom, na našem stolu odmah našla staklena, oznojena, hladna boca pitke vode. Domaćini nisu pitali šta bi da poručimo – znali su da neće pogrešiti ako odmah ponude hladnu, čistu vodu, pa kasnije – šta hoćemo! I nikada se nisu ljutili ako bi, slučajno ušavši u neki skuplji restoran, umesto nekog bogatog menija naš izbor bila samo obična, božanstveno osvežavajuća - grčka salata. I sad pamtim taj raskošni ukus jednostavne, letnje salate. Jedini problem sa domaćinima smo imali oko kafe: mi smo uporno naručivali tursku kafu, na šta su se Grci mrštili, neki ljutili, a neki ignorisali narudžbu. Sve dok nismo shvatili: tu smo kafu trebali zvati jednostavno – grčkom, pa da bude sve u najboljem redu.

Post ću završiti kafom: ne turskom, ne grčkom, nego finom ljetnjom nes-kafom sa šlagom. I jednostavnim slatkišem koji preporučujem uz ovu kaficu. Zove se „Beli komisbrot“:

Potrebno:

4 belanca

100 gr šećera

50 gr brašna

1 limun ( sok i rendana korica )

50 gr margarina

malo ulja ( 1-2 kašike )

50 gr seckanih oraha

50 gr suvog grožđa ( potopiti ga u toploj vodi na 15-tak min )

Orahe i grožđice uvaljati u brašno. Ulupati belanca sa šećerom dodati otopljen margarin, ulje i limun. Lagano umešati brašno sa orasima i grožđicama. Masu sipati u podmazan i pobrašnjen rebrasti pleh za komisbrot. Staviti u ugrejanu rernu ( uključiti na 180ºC, pa posle 10 min smanjiti na 150ºC ). Peći 20 min.

Vreme pripreme: ½ h

Нема коментара:

Постави коментар