субота, 14. фебруар 2009.

BITI ČLAN


Gledam jednu fotografiju. Pažljivo. Važan mi svaki detalj.

To je lepa fotografija.

Sviđa mi se autorov ugao gledanja.

U prvom planu je otvorena knjiga.

Deluje da je korišćena. Često otvarana. I zatvarana. Čitana i pročitavana.

Zavidim čitaču.

Jednom kratkom rečenicom, on daje preporuku za knjigu. I uputstvo gde je kupiti.

Nisam čitala ovu knjigu.

Mnoge knjige nisam pročitala.

Doduše, neki sam svoj raspored čitanja napravila, ali ne držim ga se.

Ne žalim se na činjenicu da su knjige skupe. Ponekad, i apsolutno nedostupne.

Jer, kad ne mogu da ih kupim, mogu da odem u biblioteku.

Ja sam član biblioteke.

Avaj, biti član i nije nešto!

To što je stvarno nešto je pristupačna godišnja članarina. Kad se ja učlanim, za isti novac učlanjuju još jednog člana porodice.

Desetka za marketing!

Ali ono što me stvarno muči, i što nije nešto, je to što nikad nisam našla knjigu koju tražim:

Nema je u popisu biblioteke.
Ima je u popisu, ali nema na stanju. Nestala.
Trenutno na čitanju.
U očajnom je stanju, pa se ne daje na čitanje.Bibliotekar na odmoru ili pauzi sa koje se ne vraća brzo.

Radno vreme prilagođeno deci školskog uzrasta, nikako zaposlenima.

Baš je biti član vraški dobra stvar!

Нема коментара:

Постави коментар