уторак, 27. јануар 2009.

RAMBAŠIĆI


Nisam nikada bila u Parizu. Nadam se i radujem skorom odlasku. Ali, sigurna sam da u daleki južnoamerički Pariz, taj seksi, živ i primamljiv grad – Buenos Aires www.easybuenosairescity.com/fotos/city.htm nikad otići neću. Kažu, ovaj vibrantni grad se uvlači pod kožu i ostaje u nezaboravnom sećanju: zbog svoje neverovatne energije koju isijava iz svakog zdanja, ali koju u sebi nose i njegovi stanovnici – poznati kao Portenjos.
Zamišljam: sedim udobno zavaljena u pletenoj stolici kafića na jednom od njegovih najstarijih trgova zvanom Plaza Dorrego, pijuckam hladnu limunadu i uživam: ispred mene u strastvenom zagrljaju plešu igrači tanga. Zatvaram oči, otvaram srce, grlim partnera, delim strast i – igram Tango. www.youtube.com/watch?v=bXhQNRsH3uc Zlobnici kažu, to je igra za lenje: hodajući plešeš. Ne, to je igra strasti. Čak ću da ponovim i već izlizanu, svima poznatu frazu: ’’tužna misao koja se pleše’’. Tango je sam život.
Ne znam da li je moj je dida po mami plesao tango, ali je, po svemu sudeći, imao veoma buran i pustolovan život. Osim što je u mesto u kome je živeo unosio novotarije, kao naprimer, prvu fudbalsku loptu ili prvi fotografski aparat, posebnost su bile i njegove priče o bezbrojnim putovanjima. Iz kuće je izbivao punih šest godina, otišavši netragom tik nakon venčanja i ostavivši „nevistu“ na milost i nemislost svojim strogim roditeljima. I on je, kao u dobro znanom vicu, na put krenuo izašavši iz kuće da kupi cigarete.
Posmatrajući njegov postupak, danas iz moje perspektive, taj čin mi je potpuno jasan. Nekoć sam razbijala glavu da dokučim, što ga je nagnalo da ostavi topli dom, mladu, lepu suprugu i bogato, vlastelinsko imanje i krene u nedođiju. To i jeste tada bila zemlja Nedođija: Argentina. Otišao je kopati zlato u Argentini, a ostavio je najbolje godine mladosti i zdravlje u mračnim argentinskim rudnicima šalitre, vrzmajući se, usput, nepreglednim prostranstvima čileanske pustinje Atacama i pustarama Patagonije. U rudnicima šalitre, tzv.“officinima“, usred pustinje su nekad kopači, krajnje primitivnim alatkama, vadili sirovinu “caliche“ od koje su toplom separacijom dobijali šalitru, prirodno đubrivo. Danas te raskopane ravnice podsećaju na Mesečev pejsaž, dok se šalitra kopa i prerađuje savremenim uređajima. Nekadašnji kampovi sada liče na gradove duhova. Neki od tih “officina“ su, zbog svojih istorijskih vrednosti, proglašeni zaštićenim područjima.
Mislim se: šta li su ti mnogobrojni doseljenici iz ovih krajeva, uglavnom iz Dalmacije, pomišljali videvši te besplodne pustare , nepregledna prostranstva Patagonije? Jesu li lepote dalmatinskih ostrva http://www.dalmacija.net/ i prekrasnih uvala upoređivali sa suvim ravnicama pampasa?... Sigurna sam da jesu, ali u to vreme nije bilo povratnih karata i bilo je sramota vratiti se iz „bogatog sveta“.
Moj dida se, ipak, vratio. Naravno, jer da nije, ovu priču ne bi sada čitali. Vratio se s izgledom oronulug starca: vidno omršavio, sa tuberkulozom (u to doba, gotovo kod svakog bolesnika - smrtonosnom boljkom). Bolest je uspešno zalečio, i to samo zahvaljujući noninoj upornosti, brizi i ljubavi s kojom ga je negovala. Negovala, bez obzira na njegov sramni čin s početka priče.
Moj dida je voleo „bokun“ dobra zalogaja i „teke“ crna vina. Zapravo, voleo je sve što je dobro – pravi hedonista! Omiljeno jelo su mu bili „rambašići“ ( ponegde se može naći i „arambašići“ ). Nikako ih ne smemo zvati sarmama! Nisam pronašla podatak da li slično jelo pripremaju u Argentini. U Dalmaciji su jelo „prve lige“ sinjski ili benkovački rambašići. Nadam se da će vam se smotani listovi kiselog kupusa, začinjeni cimetom, muskatnim orašćićem i klinčićima, svideti. Probajte! Sigurna sam da ćete biti osvojeni, barem onoliko koliko sam ja „Argentincem“ – tužnom mišlju koja se pleše!
Rambašići ( za 6 do 8 osoba ) Vreme pripreme: 3h 30min
Potrebno
700 g mlevene junetine (od vrata)
300 g mlevene svinjetine
150 g sušene slanine
1 glavica crnog luka
2-3 češnja belog luka
prstohvat muškatnog oraščića
prstohvat cimeta u prahu
2 klinčića
prstohvat bibera
so po ukusu
1 jaje
2 glavice kiselog kupusa
1 kašika masti ( ulja )
ovčje suvo meso ili drugo suvo meso (rebra, vrat)

Priprema
Mlevenu junetinu (najbolje od vrata) i svinjetinu stavite u sud.
Slaninu sitno naseckajte, malo je ispecite u tiganju, a zatim dodajte sitno naseckani crni luk i dalje pecite dok luk ne postane staklast, pa sve dodajte mesu. Dodajte i naseckani beli luk, malo naribana muškatna oraščića, malo cimeta u prahu, tučenih klinčića, biber, so i jaje.
Masu dobro promešajte, a ukoliko je suviše tvrda, dodajte malo vode. Zatim uzmite glavice kupusa, odvojite listove, pa sa njih nožem istanjite zadebljale rebraste dijelove ili ih prerežite napola ako su veliki da bi dobili male rambašiće.
Na svaki list stavite kašičicu mesne smese i savijajte rambašiće, počevši od korena. Krajeve dobro uvijte kako se pri kuvanju ne bi odmotali.
Na dno posude stavite mast ( ulje ) i položite preostale listove kupusa, pa po njima tesno posložite rambašiće. Između rambašića stavite i kuvajte komad suvog mesa. Nalijte dovoljno vode da sve pokrije, poklopite posudu i kuvajte na laganoj vatri oko 3 sata.
Za vreme kuvanja ne mešati, već samo povremeno protresti posudu.

Нема коментара:

Постави коментар