петак, 30. јануар 2009.

PUSLICA TORTA “POLLOCK”




-->
Nedavno sam se osećala baš kao junak jedne dečje priče - bajke o Ivici i Marici.
Bez obzira na vremenske uslove, na posao uvek idem pešice jednim dobrim delom trase: dobro za zdravlje i održavanje kondicije, a i usput, dušu dalo za sređivanje misli i utisaka. Zbog vlažnog, opalog lišća obazrivo lupkam štiklicama. Pogled mi, uglavnom, uprt u zaostali, šuškavi jesenji tepih. I, tako pažljivo nabadajući kroz lišće, pažnju mi privuče jedna karta iz igračkog špila. Okrenuta nadole. Stara, sa zanimljivom poleđinom. Na deset koraka dalje – ista karta. Zamišljam dete koje je iz kuće uzelo špil, i igrajući se, zagubilo par karata. Ali, na moje iznenađenje – naiđoh na još jednu, tačno deset koraka dalje od predhodne. Evo još jedne. I, naravno, još jedne... Na svakih deset koraka: pravilan razmak, sve okrenute licem nadole. Hm...(sad već ja kao pravi junak neke priče) pomislih - to već nije slučajno! I po cenu ozbiljnog kašnjenja na posao ( mislim se ) moram pronaći kuda karte vode! To je neki znak – možda i ja dođem ovim putem do srećnog kraja. Put je bio naporan, krivudav, trnovit i dug, ali eto, signali su tu: srećan kraj se nazire. Ha!
Avaj, stigoh do raskrsnice, a nova karta se ne vidi ni levo, ni desno. Nema je. Već pomalo rezignirana, odustajem od dalje potrage. Ima, rekoh sebi, srećnijih od mene i sa viškom slobodnog vremena koji će naći kraj puta koji ove karte obeležavaju.
Prelazim ulicu, autobus u daljini najavljuje nastavak dana kao regularnu svakodnevnicu. Bajki došao kraj. Ali, ne! Sa druge strane ulice čeka me karta, tačno na istom mestu gde svakodnevno gazim. Sledeća na istom razmaku od deset koraka... Zaboravih na autobus i posao i sve ostalo, rekoh sebi: idem dalje označenim putem, pa šta bude!
Zaneto osmatrajući asfalt i tražeći pogledom novu kartu, ne primetih autobus koji samo što me nije oborio, ulazeći na stajalište. Trgoh se. Autobus stade, zakoračih u njega. Poslednje što sam videla vraćajući se u stvarnost, bila je karta iz poznatog špila, na par koraka od otvorenih vrata autobusa. Sada okrenuta s lica. Džoker. Kao da mi se smejao, dok sam se, već sasvim otrežnjena, vraćala sebi i svojoj maršruti.
Narednih deset dana, tabanajući svakodnevno na posao, pogled mi je neprekidno bio uprt u zemlju. Tražila sam „svoje“ karte, u nadi da ću naći barem jednu koja bi me uverila da ispričano nije bio samo moj san. I nađoh jednu – asa. Čuvam je kao relikviju.
Kako je bajka o Ivici i Marici jedna divna priča o kućici od slatkiša, danas vam nudim tortu od puslica: da ovu priču završimo pravim desertom. Uživajte!
Mala puslica torta „Pollock“
Potrebno:
za koru: 6 belanaca, 12 kašika šećera, 2 kašike sirćeta, 3 kašike mlevene plazme i 6 kašika seckanih oraha. Umućenu masu sipati u podmazan pleh, posut plazmom i peći na 150°C oko 1 ½ h.
poslastičarski fil: 5 žumanaca umutiti sa 5 kašika šećera i 3 vanil-šećera, dodati 5 kašika brašna pa masu usuti u provrelo mleko ( ½ lit ). Dobro izmešati i kad se ohladi, dodati umućeno 250 gr margarina.
kora od puslica: svaka puslica iz pakovanja od 200 gr se umače u smesu otopljene čokolade (250 gr) i ½ margarina.
Na ohlađenu prvu koru maže se ½ fila, pa preko ređaju puslice, pa krem. Na kraju dolazi šam od belanaca, mućen na pari. Išarati na pari otopljenom čokoladom, stilom Džeksona Poloka.
Vreme pripreme: 1 ½ h

Нема коментара:

Постави коментар