уторак, 27. јануар 2009.

FLEŠ & FREŠ


Uvod

Ponekad mi, baš kao fleš, glavom proleti neka slika. Istom brzinom i nestane. Ali trag koji ostane za njom, smesti se negde duboko u meni. I tu čeka. Mislim da bi svi ti otisci čamili još dugo, zaprti i učaureni, da nisam otkrila način da ih pustim na slobodu.

Tako slobodni, nesputani i razigrani lutaju po nepreglednim, belim prostranstvima. Samo jedan, jedini pastir - gonič je dovoljan da ih, s vremena na vreme, utera u omeđeni prostor. Gonič je strog. I veoma krutih nazora. Kad se naljuti, zna da „okrene drugi list“ i neposlušne strogo kazni: jednostavno ih izbriše.

Ja se ne bunim. Jesu moji, ali red se mora poštovati.

Ponekad, priznajem, ja ih sama pustim da divljaju. Pa čak da se i na drum spuste. Tu je opasno: gust saobraćaj, skoro bez nekog reda i smisla. Neki se dobro snađu, neki su zbunjeni i zagubljeni.

Pa sad, oko se pitate zašto to radim, neću da krijem. Oni su za mene osveženje, freš. Gimnastika postarelog, blago utrnulog mozga.

Samo, da mi je da naslovu dodam još jednu reč:& keš !
Pa da od ove gimnastike bude i neke fajde.


Beograd, 14.08.2008.

Нема коментара:

Постави коментар