среда, 28. јануар 2009.

CRVENI POLJUBAC

Godinama sam, još od tinejdžerskih dana, jednim uglom svesti bila uverena da iza zavese na prozoru moje sobe, gotovo svake večeri, u mene zuri nepoznato lice. Muškarac. Sećam se, jako živo, odakle sam i kako prvi put došla na ovu misao. Zapravo, mogu se sa svim detaljima, setiti onog trenutka kada se ta ideja, ta igra nerava i taj strah prvi put pojavio, da bi kao užasna fantazija, obitavao nepodnošljivo dugi niz godina.

Sve je počelo proslavom mog 15-og rođendana.

Prvi put, u čast okruglog broja, roditelji su mi odobrili da napravim proslavu rođendana samo za svoje društvo. Znači, bez baka i deka, tetki, stričeva i, naravno, njihove sitne dece. Nešto što sada zovemo „žurka“.

Tata mi je, kao rođendanski poklon, sa nekog od svojih brojnih službenih putovanja, čini mi se iz Slovenije, doneo veliki gramofon u kutiji od veštačke kože, jarko narandžaste boje. Pravi hit! Brat je, ponosan i gotovo sa ushićenjem, u nasleđe preuzeo moj stari, raubovani gramofon. Oboje smo, na taj veliki dan, očigledno, dobro profitirali. I bili oboje veoma, veoma srećni. Ploča nije manjkalo: Ivo Robić, Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Zdenka Vučković, poneka grupna sa Opatijskog pa i Sanremskog festivala, i ostali iz plejade popularnih „faca“ domaće muzičke scene. Ploče su, naravno, kupovali roditelji. Sa svojih 15-tak godina nisam se smela mešati u njihov izbor. Mesečni džeparac je bio skroman i mogla sam tek ponekad, odričući se svih ostalih budalaština, sebi omogućiti jednog Nat King Cole-a, Wilson Piskett-a ili Pat Boone-a.

Na rođendansko slavlje je došlo 20-tak zvanica. I to svi odjednom, kao da su ugovorili grupni nastup. U jeku žurke doživljavam pravo, pravcijato iznenađenje: na vratima se pojavljuje nepozvan gost. I to kakav! Od mene stariji par godina, Žika Muzika, gradska faca, frajeeer, gitarista lokalnog benda. Uh, kakav je to bio lik! I kako sam ja tada bila važna u očima ostalih zvanica, naravno! I kako je, do tada mlaka žurka, dobila na živosti! Pun pogodak! A tek poklon od njega! Zamislite: Percy Sledge, sa čuvenom pesmom „When a Man Loves a Woman„!

http://www.youtube.com/watch?v=mqk2_Ow6tak

To je za mene trebao da bude neki znak?

I onda, začuh jedan prigušeni udarac „bum-tras„ i pored bučne muzike. Sa mog prozora. Bacih brz pogled i skamenih se. U mraku, iza prozora u nas bulji bledo lice mog školskog druga: druga, koji me mesecima proganjao, pratio i slao ceduljice sa stupidnim porukama; druga, koga ni u ludilu nisam imala nameru zvati na rođendansko slavlje. U sekundi se Žika i ja pogledasmo. Samo je on primetio. Lagano je krenuo prozoru i naglo ga otvorio. Bledoliki obožavalac je, naravno, već utekao. Ali ostale su uz zid naslonjene merdevine. Kao dokaz o prisustvu nepoželjnog gosta. Žika ih hladnokrvno gurnu i one s treskom padoše. Ali, na sreću, niko od gostiju nije odreagovao. Žika polako zatvori prozor, uhvati me za ruku i vrati međ’ društvo. Otvorenih usta, kao omađijana, držala sam ga za ruku, bacajući s vremena na vreme pogled na prozor. Žika me jednog trenutka uhvati za vrh brade, sagnuvši se tako da mi je skoro dodirnuo lice: „Tata ti je, izgleda, zaboravio lotre da skloni u šupu. Reci mu sutra da ih vrati na mesto„. Ni reči o fantomu.

Evo, i do danas nisam sigurna – da li je to, uistinu, bio moj obožavalac ili se hladni, novembarski vetar igrao roletnama. Dugi niz godina sam prozor svoje devojačke sobe zatvarala i roletne spuštala već u rane sumrake. Dugo sam u svakom nezamračenom prozoru tražila lice svog nemog, uvređenog školskog druga.

A Žika? Možda se pitate šta bi s njim? Već u decembru je, nenajavljen i nepozvan, došao na rođendan moje najbolje školske drugarice.

Ne sećam se menija sa tog rođendana, ali sam sigurna da je moja mama to dobro odradila. U čast sećanja na taj davni rođendan, spremiću vam jednu divnu tortu „Crveni poljubac“ koju moji sinovi obožavaju i traže da im spremam za njihove rođendane. Prijatno!

Voćna torta od sira „Crveni poljubac“

Potrebno:

300 gr malina

300 gr kupina

750 gr sremskog sira

100 gr mlevenog šećera

1 čaša kisele pavlake

5 kesica vanil šećera

4 kašike šećera

2 kesice želatina

za testo:

5 jaja

5 kašika šećera

5 kašika brašna

malo ulja

za premaz:

200 gr slatke pavlake ili

3 kesice šlaga umućenog s mlekom

Napraviti patišpanj od 5 jaja ( mutiti sa šećerom i vanilom prvo belanca, pa dodati žumanca ), sipati 1 kašiku ulja i lagano umešati brašno. Masu peći u nauljenoj i brašnom posutoj tepsiji na t od 150ºC oko 20 min. Izručiti pečeno testo iz suda na plato, a tepsiju oprati i dobro posušiti, te vratiti patišpanj.

Želatin sipati u manju šerpicu, preliti sa vodom, tek da ogrezne i ostaviti ga sa strane na 5 min.

U dve posebne šerpe staviti voće preliveno sa po 2 kašike šećera da se topi na vatri. U plastičnom sudu izmutiti sir sa mlevenim i vanil šećerom, dodati pavlaku. Želatin staviti na šporet i topiti ga, ali paziti da ne proključa. Tako otopljen polako se sipa u sir, neprekidno mešajući mikserom. Masa se podeli u dva dela i u svaki sipa otopljeno voće ( ocediti sok za preliv ).

Na ohlađeni patišpanj naizmenično sipati obe mase, pa onda šlag.

Ostaviti u frižideru par sati da se stegne.

Kod služenja svako se parče preliva ostavljenim, zgusnutim sokom.

Vreme pripreme: 1h ( bez hlađenja )



Нема коментара:

Постави коментар